Bermudski trougao

Upoznala sam davno jednog coveka.On je mene totalno kupio svojom dobrotom i svojom pamecu.

Toliko sam bila odusevljena njime da je bio moj idol.

Iako ne verujem u idole.

Na neki nacin mi je bio kao otac , posto je to mesto prazno.

Toliko toga sam naucila od njega i slobodno mogu da mu zahvalim za to sto sam ja danas.

Sve u svemu savrsen covek ali usamljen.

Nakon nekog vremena nasao je i on tu neku ne bas najsrodniju dusu ali mozemo reci neku svoju srecu.

Sve podrske i cestitke.

Otisla je ta ljubav daleko , cak i do ludog kamena.

Ludo i nezaboravno.

A sada ono sta ja vidim je da je to otislo do toga da je sva ta njegova inteligencija pregazena , izmrcvljena , nikakva.

Sa inteligencijom odose i kicma i novcanik i rekla bih dostojanstvo.

Najgore je to sto covek moze samo da gleda I NISTA da ne ucini.

Jer previse je pametan za ovo gazenje a kada je sam dusu prodao djavolu samo on moze da se izvuce.

Tj bilo bi to moguce da mu djavo pamet nije isisao.

Tudje greske , kada ih ljudi puste u svoj zivot svesno - samo ih treba tako i ostaviti.

Samo mogu reci , steta za takvog jednog coveka. 

Pre jedno dve , tri godine sam od drugarice pozajmila neke patike.

Toliko su super isle uz mene , vise nego uz vlasnicu.

Ponudila sam joj pare za njih i da postanu moje vlasnistvo ali mi je objasnila da su joj od sentimentalne vrednosti i vaznosti i da ne moze da ih da zauvek nikome. 

Dobila ih je od pokojne bake i prosto sve je jasno , ne moram da pitam dalje.Totalno razumem , i ja bih tako isto razmiljala.

Nosila sam ih jedno celo leto , uzivala.Osecala se ko totalna faca i onda su zavrsile u cipelarniku moje majke , ne znam kako.

Ne secam se , mada se secam da sam ih izrkala poprilicno dobro.

Kako samo ja umem.

Prolazilo je vreme a ja ih vise nisam obula.

Drugarica ih je trazila natrag a mene je sve nesto mrzelo da ih vratim , te zaboravim , te majka mi daleko , stalno neki izgovori.

Na kraju dolazimo do toga da me drugarica nasa zajednicka podseca da vratim te patike i ja konacno napominjem mami da ih opere i to da bi ih ja vratila , kad ono zena bacila jos zimus patike.

Kada me slog nije strefio , ali slog.

Jos kao ona dacemo joj pare, bilo sta..

Ali ne , ja znam  i objasnjavam bitnost tih i samo th patika.

Ne mogu druge da ih zamene , da ne pominjem da ih ni nema u Srbiji.

Super , ali super..

Em joj treba saopstiti , em ce ispasti da se to mnogo ranije desilo pa sam zato kao odlagala...

Tako  , proslo je jedno dve nedelje , mozda i tri kada sam smogla hrabrosti i poslala joj poruku preko fejsbuka.

Ja najdirektnije bice nisam imala hrabrosti da je okrenem makar i kazem sam tek posle par nedelja skupila hrabrosti da joj na totalno bedan nacin kazem za patike.

Malo mi je lakse i sada cekam presudu.

Nije mi lako uopste , osecam se bedno zbog patika na prvom mestu a o bednom nacinu i kukavicnom nacinu saopstavanja da ne pricam.

Sve u svemu u zivotu vise nista necu ni od koga pozajmiti.

Filmovi i serije tako trudnocu ucine bajkovitom kao i ostale stvari i situacije u zivotu.

Tacno je da postoje razlicite trudnoce , razlicite trudnice..

Da ja nekoj bas lako a nekoj uzasno dramaticno ali opet..

Npr.ja sam ovu trudnocu do sada sasvim super gurala , isla svuda , radila po kuci i sve kao i inace sto radim , naravno sa malo vise opreza ali opet , volela bih da imam tu platonsku trudnocu.

 Moze i platonska ljubav ali trudnoca se cini jos zanimljivijom...

Ne znam zasto filmovi moraju da prikazuju sve bajkovito.

Misim volim ja filmove da se razumemo, samo totalno se drugacije vidi nesto kada i ti to prozivljavas.

I svi uvek imaju ne znam koju kintu , pa beba treba da dodje i pre porodjaja joj sagrade dvorac i kupe grad da ima na dlanu a mi ovde od pocetka trudnoce stedimo da imamo za sve neophodne stvarcice i plus moramo da cekamo porodjaj da ne ureknemo sa ranijom kupovinom,

Haha , pa mislim bezveze ...

Simpaticno.

Trudnica koja se toliko raduje bebi a opet u isto vreme , iako je proslo 8 mesci ne veruje sta joj se desava - e , to sam ja.

Planirano je sve bilo , radujemo se.

Pokusavali smo pola godine i konacno uspeli . Da li neko razume USPELI???!!!

Vauuu ... Jaoooj...

Sok , pa radost, pa strah i milion , zilion stvari i svega.

Toliko sam srecna ali u isto vreme toliko u grcu , strahu i bas je tesko.

Svaki dan tokom 9 mesci , obavezan si da budes najoprezniji jer si najodgovorniji za bebu , veliki je to pritisak.

Bebo,dok se ne sretnemo ja cu slog da dobijem..

Ali , opet nemoj nigde da zuris , sacekaj svoj rok.

Samo opusteno , tu smo , cekamo te.

I silne te havarije u glavi..Haha

Da li svako tokom trudnoce odlepi ili sam samo ja malo pod utiskom hormona i celodnevne 24/7 brige krenula da budem ovoliko blesAva??!!

Sve u svemu necu da se zalim..

Sem , sto mi je tolika havarija u glavi da je i moj clanak u istoj situaciji iliti havariji takodje. 

Biti sam sebi psiholog ili ne?!