Bermudski trougao

Imala sam neke velike zivotne zelje.

Ne neke sitne , nego kljucne i znate sta - ostvarile su mi se.

Sada sam srecna i to je konstanta.

Vise nemam o cemu da sanjam...

Sve je tako savrseno da me nervira pomalo i pomalo mi nedostaje moj stari haos od zivota.

Ranije kad god bih legla u krevet pre spavanja sam volela da zamisljam , da mastam kako bi to sve bilo..

A sada to imam sve i kada legnem , ne mislim ni o cemu vec samo zelim da zaspim.

Opet,odreci se bilo cega od trenutnog je nemoguce i  bila bi tragedija da se tako nesto desi ali opet ..

Fali mi malo beg od stvarnosti , malo ludosti mi treba ...

 Svaki dan je isti ili manje vise isti.

Ja sam avanturista , nisam navikla na ovoliku bezbriznost i monotoniju.

Ja sam vatrena osoba.

Osoba koja ne preza da reaguje odmah , ako ne odmah onda sto pre.

NE dozvoljavam jer ne volim da mi se talozi bilo sta..od osecanja besa , ljutnje do tuge i dr.

Zapalim se kao najveci pozar i nakon sto kazem sta imam ugasim se , brzo i efikasno kao da se nista nije ni desilo..

E , sada ova prica - to je moja senka u zadnjih mesec dana.

Pocela sam da budem (a ne znam zasto) ono sta najvise mrzim , covek koji cuti i ne usudjuje se da kaze sta ima , a vala do sada se nakupilo svasta za reci.

Postala sam balon koji se naduvava i naduvava i cekam kada cu puci posto ne vidim da cu dati sebi za pravo da se olaksam kao u dobra stara vremena.

Pozdrav za moje zivce i molba da me ne napuste.